Чланови редакције листа Политика захтевају од Скупштине „Политика ПНМ“ да не прихвати оставку главне и одговорне уреднице Љиљане Смајловић.

Ђорђе Мирковић у средини

Ђорђе Мирковић је био најмађи судија у свим лигама у којима је судио. Сада суди у Зони Дрина. Почео је да суди са 16 година. Данас има 21. Намерава да стигне до Супер лиге Србије, па ако се коцке сложе, закорачи и на међународну сцену. Вредан је, озбиљан и културан.

Чак ни социјалисти својевремено са 36 од 51. одборника у СО Ваљево нису имали тако комотну позицију као што је има данашња власт у Ваљеву. Тада је СПС у Српском покрету обнове имао способне и љуте опоненете. И новинарство је било другачије него данас. У то доба, самим почетком деведесетих година, у Ваљеву је постојао значајан број образованих новинара с личним дигнитетом, који су знали правила професије и држали их се. 

Још једно двориште је веома важно за културу и духовност у Ваљеву. То је двориште Духовне библиотеке “Свети отац Јустин” у Улици др Пантића бр. 7. Кроз  теме духовности, образовања, здравља у овом дворишту се током летњих месеци говори о јеванђелским особинама којима човек треба да живи. Те особине су: љубав, пост, молитвеност, доброта, праведност, истинољубивост, смиреност, милостивост, христољубивост, братољубивост.

Вечерас почиње 21. циклус духовних трибина гостовањем режисера и писца Драгослава Бокана. Тема предавања господина Бокана је: Светосавље: узор за живот у нашем времену. Трибине у дворишту Духовне библиотеке почињу у 19 сати и одржавају се сваког другог уторка.

После Драгослава Бокана предавања ће одржати : Предраг Пипер, члан (САНУ; игуман др Клеопа (Сремски Карловци); игуман манастира Подмаине отац Рафаило, острошки монах Арсеније; неуропсихијатар Зоран Миливојевић и проф. др Дејан Симеуновић.

За 21. годину духовног саборовања у дворишту Духовне библиотеке, а понекад и у Дому културе, Ваљевсци су имали прилику да се сретну са најистакнутијим личностима духовног и културног живота Србије, као што су: митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, владике Атанасије и Порфирије, писци Данко Поповић, Антоније Ђурић, Предраг Драгић Кијук, професори универзитета  Мило Ломпар, Мирослав Петровић, Слободан Антонић, новинар Александар Гајшек, педијатар Љиљана Савић, публицисти Владимир Димитријевић и Јања Тодоровић, протојереј др Војислав Билбија и још близу стотину других предавача.

Игуманија манастира Ћелије мати Гликерија, која са сестринством организује све ове трибине, каже да не зна поуздано колико су грађани Ваљева имали духовне и културне користи од ових саборовања и да ће о томе сведочити време. Али додаје да је Ваљево међу прве две општине у Србији по броју ђака који похађају наставу веронауке. То је добра основа да наша деца крену правим, Христовим путем Несумњиво је да су и духовна саборовања томе допринела, каже мати Гликерија.    

Још увек млади писац Владимир Кецмнановић гостоваће вечерас у “Дворишту” Матичне библиотеке “Љубомир Ненадовић” у Ваљеву.

Питао сам недавно поново изабраног члана Градског већа да ли зна за какав посао за мог доброг познаника агронома. Мој познаник о коме сам својевремено писао у чланку “Агрономија - уклето занимање” је пристојан, поштен човек, није тек тако прошао кроз факултет, упућен је у материју, доакзао се, додуше на кратко, и радом на терену.

Члан Градског већа је одмах знао о коме се ради. Испоставило се да је мој познаник и његов добар познаник. Рекао је да мисли о нашем заједничком познанику, али да су лоши изгледи, недавно је у “Видраку” завршен конкурс за јавне радове. “Видрак” се, као што се зна, бави одношењем смећа и прањем улица. И за дипломираног агронома понестало је места.

“Жао ми је стално мислим на њега”, каже још члан Градског већа и деловао је искрено. Додаје потом да је наш заједнички познаник осетљив, достојанствен човек, пише песме и свира гитару и не може дуго да издржи да га позлеђују. У претходном предузећу где је радио на утовару и истовару робе, такође дуго није издржао.

“Баш ме чуди”, кажем, па смо се растали као два света.

Недавно сам био на једној свадби. Тачније, домаћин је сутрадан код куће приредио поново ручак за комшије и најближу родбину. Ручак се уз музику продужио до касних вечерњих сати. Служио је само један конобар. Стално је био у покрету. Полуживао је пиће, постављао сто, сервирао храну, склањао посуђе са стола.

Био сам у прилици да замолим да му се помогне. Одбио је. Рекао је да је солидно плаћен и да може сва на време да постигне. Заиста је заслужио сваки динар који му је плаћен.

Ових дана се пуно говорило о пропусту који је наш амбасадор у Бриселу Душан Лопандић направио поводом изложбе о кардиналу Алојзију Степинцу у седишту Европске уније. Амбасадор је макар две-три седмице знао да ће изложба бити одржана а о томе нијне обавестио Министарство спољних послова Србије. Због тога је опозван. Амбасадор је написао љутито писмо министру Ивици Дачићу, што је у дипломатији потпуно неуобичајено. Министар је потом иузјавио да је амбасадор Лопандић добар дипломата, али лош организатор, па зато све ради сам. Службеници амбасаде не раде ништа, ленствују у Бриселу.  И због тога се амабасадору догодио озбиљан пропуст, па је опозван.

Ми смо у министровој изјави ухватили ту реченицу да службеници амабасаде ленствују и не раде ништа. Лепо се одмарају у престижном граду за високе плате.

Конобар је конобар; и он има породицу и мора напорно да ради да би је прехрањивао. Срећан је када има посла, знам да је у страху када ће опет испасти нешто, зато се труди из све снаге да би поново био позван на неко друго место.

Службеници по амбасадама су нешто друго: то су школовани људи, знају језике, амбасаде се налазе у главним градовима држава и тако то. Али ко им даје право да ленствују и да не раде ништа. Испада да је држава равнодушна и према конобарима и према службеницима амбасаде. Ако прве не може да растерети страха за егзистенцију, зашто ове друге, своје, не натера и да нешто раде за скупе паре. Какву то слику ствара о држави?

Мијо Стојкановић

.

Ми смо у времену када политика још увек има превелики утицај на наше прилике, да не кажемо животе. Због тога је разумљиво живо интересовање информативних гласила и грађана ко ће сачињавати власт у Ваљеву, како ће она бити рапоређена и који ће људи ту власт оличавати.

Сада се зна да ће власт чинити коалиција Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије. То ће бити сигурна већина у скупштини, имаће 44 од укупно 51. одборника. У опозицији ће остати само Демократска странка са четири и покрет Саше Радуловића са три одборника.

Када је у питању нова ваљевска власт једно је неопходно: та власт не сме себи допустити ни најмањи луксуз унутрашњег надвлачења и међусобних лукавстава, који би је одвлачили од њене основне функције: рада на поправљању егзистенцијалних прилика грађана.